Zbor se saziva na nivou mesnih zajednica ili manjih opština. Na internetu se može saznati kojoj mesnoj zajednici pripadate i šta sve teritorijalno podrazumeva. Potrebno je povezati se sa ljudima iz svoje mesne zajednice koji žele da sazovu zbor i dogovoriti termin održavanja. Svi pripadnici mesne zajednice trebalo bi da budu obavešteni o zakazanom zboru putem društvenih mreža, lokalnih medija i oglasnih tabli. Važno je da se zbor sazove nekolikodana unapred kako bi se što više ljudi odazvalo. Na zboru može da učestvuje svako ko ima pravo glasa i prijavljeno prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Zborovi koje vas pozivamo da sazovete, kao i naši plenumi, trebalo bi da budu nezavisni od političkih stranaka. Zbor predstavlja interes građana, a ne političkih partija.

Preporučuje se da zbor bude unutra, bilo bi dobro naći što veću salu ili prostor kako bi zboru mogao da prisustvuje što veći broj ljudi. Ti prostori mogu biti sale za fizičko u školama, kulturni centri, pozorišta ili privatni objekti koje neko ustupi. Preporučuje se da postoje stolice, sto za moderatore, laptop za zapisničara i velika tabla ili projektor. Naravno ako nije moguće obezbediti zatvoren prostor zbor je moguće održati i napolju. Bilo unutra ili napolju svakako se savetuje upotreba mikrofona ili megafona tokom sednice kako bi se svi dobro čuli.

Kada se okupi dovoljno ljudi, jedan od sazivača se obrati građanima sa uvodnom tačkom: odabir dva moderatora i jednog zapisničara. Jave se volonteri koje zbor izglasa prostom većinom (više od pola prisutnih ljudi) da vrše funkcije moderatora i zapisničara. Nakon što zauzmu pozicije za stolom ispred zbora, moderatori pitaju da li neko želi da predloži tačku dnevnog reda.

Svako ima pravo da predloži tačku dnevnog reda. Nakon svih predloga, dnevni red se stavlja na glasanje. Nakon što se usvoji, otvara se prva tačka i počinje diskusija. Nakon prvog zbora, svaki naredni može da ima tri fiksne tačke dnevnog reda na koje se dodaju tačke koje predlažu učesnici zbora. Tri fiksne tačke su:

1. Izglasavanje moderatora i zapisničara
2. Usvajanje zapisnika sa prethodnog zbora
3. Izveštaji radnih grupa
   .
   .
   .
   . Razno

Poslednja tačka svakog dnevnog reda je tačka „Razno“. Tokom ovetačke svako može da otvori diskusiju na bilo koju temu ako je zbor saglasan.

Građani u zboru podižu ruku ako žele da se jave za reč. Moderatori prate redosled javljanja i koordinišu diskusiju. Diskusija po tački dnevnog reda traje 30 minuta.. Svako ima do 2 minuta da iznese svoje mišljenje na temu tačke dnevnog reda. Jedan od dva moderatora prati vreme trajanja disksije, meri vreme svakom govorniku i obaveštava kada istekne. Nakon 30 minuta, ukoliko zbor smatra da ima potrebe da se diskusija produži, moderator stavlja na izglasavanje dodatnih 15 minuta za diskusiju. Zapisničar verodostojno beleži tok diskusije. Nakon što se završi diskusija, moderator stavlja predloge na izglasavanje. Po završetku glasanja, prelazi se na sledeću tačku dnevnog reda iceo proces se ponavlja. Nakon što se iscrpe sve tačke dnevnog reda, zbor izglasava vreme i mesto sledećeg okupljanja, kao i moderatore i zapisničara narednog zbora. Savet je da se menjaju ljudi koji moderiraju i vode zapisnik od zbora do zbora. Nakon toga zbor je završen. Zapisnik se šalje na zajednički kanal komunikacije koji je neophodno ustanoviti po završetku zbora.

Radne grupe se formiraju za rešavanje konkretnih zadataka. U radnim grupama može da učestvuje svako ko učestvuje u zboru. Zbor može izglasavanjem da formira i rasformira bilo koju radnu grupu po potrebi. Radne grupe nemaju članove već učesnike. Vreme i mesto sastnaka radnih grupa bi trebalo da bude objavljeno na zvaničnom kanalu komunikacije kako bi svi zainteresovani mogli da učestvuju. Mogu da se formiraju radne grupe za bilo koju svrhu koju zbor smatra potrebnom. Predlog radnih grupa (RG) koje zbor može formirati su:

RG za komunikaciju sa zborovima drugih mesnih zajednica

Povezuje se sa učesnicima zborova drugih mesnih zajednica. Razmenjuju informacije koje prenose svojim zborovima. Učestvuju u strateškom usklađivanju zborova.

RG za medije

Učesnici ove radne grupe imaju zadatak da kroz medije, društvene mreže i druge kanale obaveste javnost o odlukama zbora. Sva zvanična dokumenta i saopštenja se potpisuju kao zbor građana te mesne zajednice.

RG za strategiju blokade i protesta

Formira jasan plan blokade ili protesta i predlože ga građanima na narednom zboru.

RG za redare

Učesnici ove radne grupe obezbeđuju zborove, proteste i blokade po uzoru na studentske redare.

RG za logistiku

Priprema sve što je neophodno za održavanje zbora i u saradnji sa strategijama i redarima pomaže u organizaciji blokada ili protesta.

Radne grupe podnose izveštaj zboru u okviru fiksne tačke dnevnog reda „Izveštaji radnih gupra“. Izveštaj se podnosi tako što dogovoreni učesnici radne grupe izađu pred zbor i pročitaju pisani izveštaj o aktivnostima radne grupe između dva zbora. Nakon što ga pročitaju moderator otvara diskusiju ako je neophodna. Sve ideje i predlozi koji nastanu na sastancima radnih grupa se iznose pred zbor na diskusiju i izgalsavanje pre nego što se realizuju. Tokom diskusije učesnici radnih grupa koji su podneli izveštaj mogu direktno da odgovaraju na pitanja učesnika zbora. Nakon diskusije predlozi radne grupe se stavljaju na izglasavnje.

Zbor građana je definisan zakonom o lokalnoj samoupravi članovima 67 i 69. Statut grada ili statut opštine, koji definišu rad zbora, najčešće predviđaju rok od 8 ili 15 dana zasazivanje zbora, kao i posredovanje zvaničnih predstavnika u njegovom održavanju. Statuti definišu i postojanje kvoruma koji varira od 5 do 10 procenata građana, a na teritoriji Beograda čak i do 51%, koji imaju pravo glasa i prijavljeno prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Zbor građana trenutno ima samo savetodavnu funkciju, što znači da nadležni organ kome upućuje predlog ima 60 dana da odluči da li hoće da ga usvoji.

S obzirom na to da je poverenje u zvanične predstavnike izgubljeno i da je situacija urgentna, neophodno je sazvati zborove van ovih okvira. Svako ima pravo na slobodu govora i okupljanja i niko ne može biti kažnjen zato što je učestvovao u zboru. Jedina legalistička posledica sazivanja zbora van okvira koji određuju statuti je da odluke tog zbora neće biti formalno prepoznate od strane zvaničnih institucija. Statuti su kroz godine namenski menjani tako da zbor građana postane nepraktičan inepoželjan oblik građanskog organizovanja. Dugoročno bi trebalo razmišljati o reformiovih statuta i zakona kako bi zborovi građana dobili i izvršnu moć, a ne samo savetodavnu.

Krizne situacije kao što je ova jedino možemo prevazići ako se narod udruži i samoorganizuje. Zbor crpi neosporan legitimitet od samih građana koji u njemu učestvuju, kao što plenumi crpe legitimitet od studenata. Blokade fakulteta su postigle određene uspehe, ali pritisak koji samostalno vrše nije dovoljan da sistem poklekne i institucije konačno krenu da rade svoj posao. Zato vas pozivamo da se zajedno samoorganizujemo. Od zbora do zbora, pa do velikog ustanka! Biće kako zbor kaže!