Zbor građana je definisan zakonom o lokalnoj samoupravi članovima 67 i 69. Statut grada ili statut opštine, koji definišu rad zbora, najčešće predviđaju rok od 8 ili 15 dana zasazivanje zbora, kao i posredovanje zvaničnih predstavnika u njegovom održavanju. Statuti definišu i postojanje kvoruma koji varira od 5 do 10 procenata građana, a na teritoriji Beograda čak i do 51%, koji imaju pravo glasa i prijavljeno prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Zbor građana trenutno ima samo savetodavnu funkciju, što znači da nadležni organ kome upućuje predlog ima 60 dana da odluči da li hoće da ga usvoji.

S obzirom na to da je poverenje u zvanične predstavnike izgubljeno i da je situacija urgentna, neophodno je sazvati zborove van ovih okvira. Svako ima pravo na slobodu govora i okupljanja i niko ne može biti kažnjen zato što je učestvovao u zboru. Jedina legalistička posledica sazivanja zbora van okvira koji određuju statuti je da odluke tog zbora neće biti formalno prepoznate od strane zvaničnih institucija. Statuti su kroz godine namenski menjani tako da zbor građana postane nepraktičan inepoželjan oblik građanskog organizovanja. Dugoročno bi trebalo razmišljati o reformiovih statuta i zakona kako bi zborovi građana dobili i izvršnu moć, a ne samo savetodavnu.

Krizne situacije kao što je ova jedino možemo prevazići ako se narod udruži i samoorganizuje. Zbor crpi neosporan legitimitet od samih građana koji u njemu učestvuju, kao što plenumi crpe legitimitet od studenata. Blokade fakulteta su postigle određene uspehe, ali pritisak koji samostalno vrše nije dovoljan da sistem poklekne i institucije konačno krenu da rade svoj posao. Zato vas pozivamo da se zajedno samoorganizujemo. Od zbora do zbora, pa do velikog ustanka! Biće kako zbor kaže!

Kada se okupi dovoljno ljudi, jedan od sazivača se obrati građanima sa uvodnom tačkom: odabir dva moderatora i jednog zapisničara. Jave se volonteri koje zbor izglasa prostom većinom (više od pola prisutnih ljudi) da vrše funkcije moderatora i zapisničara. Nakon što zauzmu pozicije za stolom ispred zbora, moderatori pitaju da li neko želi da predloži tačku dnevnog reda.

Građani u zboru podižu ruku ako žele da se jave za reč. Moderatori prate redosled javljanja i koordinišu diskusiju. Diskusija po tački dnevnog reda traje 30 minuta.. Svako ima do 2 minuta da iznese svoje mišljenje na temu tačke dnevnog reda. Jedan od dva moderatora prati vreme trajanja disksije, meri vreme svakom govorniku i obaveštava kada istekne. Nakon 30 minuta, ukoliko zbor smatra da ima potrebe da se diskusija produži, moderator stavlja na izglasavanje dodatnih 15 minuta za diskusiju. Zapisničar verodostojno beleži tok diskusije. Nakon što se završi diskusija, moderator stavlja predloge na izglasavanje. Po završetku glasanja, prelazi se na sledeću tačku dnevnog reda iceo proces se ponavlja. Nakon što se iscrpe sve tačke dnevnog reda, zbor izglasava vreme i mesto sledećeg okupljanja, kao i moderatore i zapisničara narednog zbora. Savet je da se menjaju ljudi koji moderiraju i vode zapisnik od zbora do zbora. Nakon toga zbor je završen. Zapisnik se šalje na zajednički kanal komunikacije koji je neophodno ustanoviti po završetku zbora.